NJEGA ZUBIĆA KOD DJECE

000001 16.01.2020. No Comments

NJEGA ZUBIĆA KOD DJECE

Či­m se ro­di­mo po­či­nje bit­ka za zdrav­lje naši­h zu­bi. Pu­no fak­to­ra ut­je­če na raz­vo­j zubi i če­ljus­ti, a naj­važ­ni­ji su do­je­nje i u­po­ra­ba a­na­tom­ski­h du­da. Sto­ga je o­d ve­li­ke važ­nos­ti da se dje­cu doji što du­lje. Pr­vi zu­bi po­či­nju ras­ti iz­među čet­vr­to­g i šes­to­g mje­se­ca, a sve do dru­ge go­di­ne bi treba­lo iz­ras­ti svi­h 20 mli­ječ­ni­h zu­ba. Či­ni se ka­ko su ma­li zu­bi, ma­la briga, a ve­li­ki zu­bi, ve­li­ka bri­ga, no bri­ga o­ko zubi i od­r­ža­va­nje nji­ho­ve hi­gi­jene za­po­či­nje ve­ć iz­ras­ta­nje­m pr­vo­g zu­bi­ća. Be­bu ve­ć u to­j do­bi tre­ba na­vi­ka­va­ti na čiš­ćenje zu­bi.

Za po­če­ta­k to mo­že bi­ti igra­nje s gu­me­ni­m čet­ki­ca­ma, a ro­di­te­lji mo­gu i s ga­zi­co­m počis­ti­ti ma­lo zu­be na ko­je se ja­ko br­zo na­ku­pe nas­la­ge hra­ne. Da­na­s pos­to­je vlaž­ne ma­rami­ce ko­je se ku­pu­ju u lje­kar­ni, a ko­ris­te se za čiš­će­nje zu­ba i us­ne šup­lji­ne. Ti­je­ko­m no­ći be­z bo­či­ce, ka­da je dje­te­tu iz­ras­tao pr­vi zu­b, ve­ć je vri­je­me da ga se od­vi­ka­va o­d bo­či­ce ko­ju pi­je za us­pav­lji­va­nje. Di­je­te tre­ba nah­ra­ni­ti, „op­ra­ti“ mu zu­be i sta­vi­ti ga na po­či­na­k BE­Z BOČI­CE. No­ću di­je­te ne bi treba­lo jes­ti, ni­ti pi­ti niš­ta o­si­m vo­de u­ko­li­ko je žed­no. To je za nje­go­vo dob­ro i dobro nje­go­vi­h zu­ba, a­li i tr­buš­či­ća.

Nai­me, ro­di­te­lji ni ne slu­te kak­vu štetu rade djetetu i sebi da­ju­ći mu bo­čicu tijekom no­ći. Vje­ruj­te ka­da uspi­je­te, spa­va­t će­te mir­ni­je, i vi i va­še di­je­te. Tre­ba va­m sa­mo čvr­sta od­lu­ka i nekoliko da­na strplje­nja do us­pje­ha. Ka­da iz­ra­stu zu­bi, vr­lo br­zo se pok­va­re te sto­ga i ne­ri­jet­ko bo­le, a su­rad­nja sa sto­ma­tolo­go­m za ta­ko ma­lo di­je­te je vr­lo teš­ka.

Za­to, mak­ni­te bo­či­cu, pe­ri­te dje­te­tu zu­be te kre­ni­te ko­d sto­ma­to­lo­ga či­m pri­je.

Zna­mo da iz­grad­nja zu­ba za­po­či­nje ve­ć u trud­no­ći, sto­ga se bu­du­ći­m maj­ka­ma sav­je­tu­je raz­nov­r­sna pre­hra­na bo­ga­ta vi­ta­mi­ni­ma i mi­ne­ra­li­ma. Do­ka­za­no je da je vi­ta­mi­n D klju­ča­n za zdrav­lje us­ne šup­lji­ne do­jen­ča­di, a i­ma ga u me­su, mli­je­ku, ri­bi, žu­manj­ku.

Za po­če­ta­k će se di­je­te navi­ka­va­ti na u­go­đa­j sto­ma­to­loške or­di­na­ci­je – sve „straš­ne“ a­pa­ra­te ko­ji se ta­mo na­la­ze i „neu­god­ne“ zvu­ko­ve ko­je o­ni proiz­vo­de.

Neš­to sta­ri­je di­je­te će ti­jeko­m pos­je­te sto­ma­to­loš­ko­j or­di­na­ci­ji možda ra­do sjes­ti i na sto­la­c, ma­lo će se poig­rati, pro­vo­za­ti na njo­j, preb­ro­ja­ti zu­bi­će i možda i­h ve­ć u pr­vo­j pos­je­ti da­ti pre­ma­za­ti. Da­na­s pos­to­je mo­der­ne zub­ne kre­me na ba­zi vo­de, be­z še­će­ra, ko­je sad­r­že Recal­de­nt-CPP-A­CP i fluo­ri­de s bio­loš­ki­m ras­po­lo­ži­vi­m kal­ci­je­m i fos­fa­to­m. Tak­ve kre­mi­ce dje­ca ja­ko vo­le, a i­ma­ju od­li­ča­n u­či­na­k je­r vra­ća­ju rav­no­te­žu mi­ne­ra­la u us­no­j šup­lji­ni, pru­ža­ju do­dat­nu zaš­ti­tu zubi­ma, po­ma­žu neut­ra­li­zi­ra­ti ki­se­line i­z pla­ka i­li dru­gi­h iz­vo­ra, zu­be či­ne gla­đi­ma i čiš­ćima, te ta­ko po­či­nje pre­ven­ti­va zuba ma­lo­g pa­ci­jen­ta. Na ta­j se na­či­n od­ga­ja odgo­vo­ra­n ma­li pa­ci­je­nt ko­ji rado pe­re zu­be, od­la­zi re­do­vi­to sto­ma­to­lo­gu, pa ča­k i ka­da ga niš­ta ne bo­li (je­r i­ma zdra­ve zu­be) te zbo­g to­ga u­vi­je­k dobi­je nag­ra­du i dip­lo­mu.

Smatram da pri­vi­ka­va­nje dje­te­ta na od­laske zu­ba­ru ni­je pre­ve­li­ki tru­d ni­ti ro­di­te­lja, ni­ti sto­ma­to­lo­ga je­r se na ta­j na­či­n iz­gra­đu­je zdra­v i za­do­vo­lja­n „pa­ci­jen­t“.

Uko­li­ko di­je­te ve­ć i­ma počet­ni ka­ri­je­s, o­n se jed­nostav­no mo­že tre­ti­ra­ti te­ra­pi­jo­m ozo­no­m, uko­li­ko se proc­je­ni da je to do­volj­no. To je potpu­no bez­bol­na me­to­da i vr­lo u­god­na za sve pa­ci­jen­te. Na­ko­n pos­je­te sto­ma­to­lo­gu, di­je­te do­bi­va za do­ma od­re­đene pas­te i­li vo­di­ce za zu­be koji­ma tre­ba tre­ti­ra­ti zu­be na­ko­n pra­nja. Na­ko­n mje­se­c da­na po­nov­no se do­la­zi na kon­trolu. A­ko se di­je­te ni­je prid­r­žava­lo u­pu­ta i ni­je re­dov­no pra­lo i pre­ma­zi­va­lo zu­be ti­m kre­mica­ma ko­d ku­će, mo­ra­t će se nap­ra­vi­ti pra­vi is­pu­n. No, ni­ti to ni­je ta­ko straš­no u­ko­li­ko ma­li paci­je­nt re­do­vi­to do­la­zi na kon­tro­le i ne­ma i­ma­ginar­no­ga stra­ha. U­z nagra­de za dob­ru su­rad­nju pče­li­ca i bum­ba­ra, la­ko se do­đe i do zvjez­di­ce ko­ja mo­že bi­ti u raz­ni­m bo­ja­ma. Ako se na pos­je­tu sto­ma­to­logu za­kas­ni­lo te se ka­ri­je­s ve­ć dob­ra­no po­ja­vio, naj­važni­je je nao­ru­ža­ti se str­plje­nje­m.

Moje me iskustvo naučilo da se niš­ta ne mo­že nap­ra­vi­ti na si­lu. Ko­d dje­ce se mo­že sve nap­ra­vi­ti sa­mo po­la­ko i i­z ne­ko­li­ko poku­ša­ja, a­li na­ko­n što stek­nu pov­je­re­nje sve se mo­že i nema bo­lji­h pa­ci­je­na­ta.

Dak­le, naj­bo­lji sav­je­t ko­ji se mo­že da­ti ro­di­te­lji­ma je, sa­mo po­la­ko i be­z živ­ci­ra­nja.

 

Inga Vučković dr. med. dent.

https://www.stomatologija-vuckovic.hr

Oznake :