PET DANA SAM U DŽUNGLI

000001 10/07/2020 No Comments

Nije mi ni prvi, a bome ni zadnji put da ovo radim. Možda je priprema za nešto duži period koji me uskoro čeka. Možda je samo moja ludost i glad za mirom i divljinom. Hoda san po ure makadamom do uskog potoka di san kliznija u šumu.

Na nekih 1200m visine se nalazim, a to u tropskoj zemlji znaći džungla. Pratija san potok do velike bambusove šume. Satra sam se na gadnom terenu. Kolina su me otkidala sa unutrašnje strane, ali bilo mi je žao ne iskoristiti dvi ure svitla koje su mi ostale. Zavuka san se u duboku šumu po sred planine. Ništa nisam jeo, a vode nije nedostajalo.

Gledan vedro i ogromni misec koji me svitlija zlatnom piturom. Sritan san šta mi kiša ne pada, malo mi za sriću triba, a bija bi sritan i da pada. Jutro mi je otkrilo novu bambusovu šumu sa kojom sam se spustija do uske ričice. Odlučim je pratiti uzvodno jer san zna da će me odvest duboko u džunglu. Mokrih nogu i nadisan sriće i zadovoljstva završavam drugi dan.

Palin vatru uz riku i prokuhavam vodu za piće. Još uvik ništa ne jedem. Novi dan i uspon na brdo obraslo u zeleni pokrivač. Napor i znojna patnja. Bez jedenja nije bilo nimalo lako, ali dokopa san se vrha i podiga kamp. Nisan dobro spava, bija san crknut, ali nije pomoglo.

Sljedeće jutro silazim preko brda u potrazi za rikon, nađen neki pritok i radoznalost me uvuče u njega. Vrhunska odluka. Opasno sklisko, ali predivno (ka da san neku ženu opisa). Uski zeleni kanjon kroz kojeg je šumija potok. U jednom trenutku izvučem malo kikirikija i suvica te ih ubacim u usta.

Tri dana bez hrane i veliko kretanje je naporno. Sada samo još hidracija i ko novi sam. Zadnji dan san se dokopa puta negdi oko pola dana. Sve me boli, umoran san, ali to zadovoljstvo biti u divljini sam mi niko ne može sastrugat sa face.